„СРБИЈА - Национална ревија”, број 37
РЕЧ ПРЕ
Чини се да у толикој псеудополитичкој причаоници о Косову људи све чешће заборављају о чему заправо говоре. Зато нас „Албум” у овом издању „Националне ревије” води, оком камере, баш у српске светиње на Косову и Метохији. Разговарали смо са мати Ефимијом, необичном сликарком и игуманијом манастира Градац, као и са писцем Владимиром Пишталом. Летели по свету са српским параглајдеристима. Испратили у историју и будућност чарду „На крају света” у Ковиљском риту. Истраживали балканске праисторијске почетке светске металургије. Бавили се предностима градње српских „кућа поднебља”... Нимало случајно. Видећете зашто. <
САДРЖАЈ
Пролог
ДА НЕ ЗАБОРАВИМО О ЧЕМУ ПРИЧАМО
С главом у пртеној торби
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ПРЕЛИСТАВАЊЕ СВЕТИЊА И СЕЋАЊА
Кроз Твоје очи, анђеле брате
Висине
СРПСКИ ПАРАГЛАЈДИНГ, УПРКОС СВЕМУ, БЕЛЕЖИ СВЕТСКЕ УСПЕХЕ
Храбри људи овенчани небом
Иако у Србији има само двадесет клубова и три стотине пилота на параглајдеру (у Француској их је, на пример, неколико десетина хиљада), они резултатима превазилазе многе економски богатије земље и веће нације. Летење је велики изазов и дар, освајање слободе и лепоте, искуство које заувек мења човека. А горе, када дословно досегнете до облака, постаје вам јасно зашто птице певају
Пише: Бојана Дамјановић
Фотографије: Архива Ваздухопловног савеза Србије
Загонетке
БЕОГРАДСКА МУМИЈА, СТО ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ
Земни траг свештеника Несмина
Био је стар око педесет година, висок 165 центиметара. Његова мајка свирала је у храму, а он, као и отац, био свештеник. Мумификован, почивао је у Акмину, некрополи 200 километара јужно од Каира. У Луксору је његове земне остатке купио хаџи Павле Риђички, године 1888, и отпремио у Београд, преко Нила, Медитерана, Црног мора и Дунава. Данас је део археолошке збирке Филозофског факултета и може се видети сваког викенда од 12 до 20 сати
Пише: Влада Арсић
Фотографије: Драган Боснић
Испраћај
ПОСЛЕДЊИ ДАН У ЧАРДИ „НА КРАЈУ СВЕТА”
Краја нема, има сеоба
Постојала је више од пола века ту, на дунавском рукавцу, на рубу Ковиљског рита. Била је важна заједничка тачка домаће митологије Београда и Новог Сада, састајалиште песника и уметничке боемије, заљубљеника у реку и равницу. А онда је наједанпут власник земље одлучио да од овога маја укине Чарду. Емисија „Од злата јабука” окупила нас је да испричамо најважнију причу о овом месту. Ако је затворе овде, померићемо крај света на неко друго место. Али Чарда ће преживети све, па чак и нас, овакве
Пише: Горан Будимир
Водич
МАЛА ШЕТЊА ПО ЈЕЗГРУ ЗРЕЊАНИНА
Модерни барокни господин
Та отменост није стара ни млада, него свевремена. Једанаест мостова, девет храмова, старе палате обновљених фасада, велике пешачке зоне, жива вода, алегоријски витражи, један сат са четири удаљена бројчаника, и много тога још, чине овај град напросто лепим
Летопис
ВРЊАЧКА БАЊА, СТЕЦИШТЕ ПИСАЦА И ЈУНАК КЊИЖЕВНИХ ХРОНИКА
Нека опет тако буде
Како и приличи отменој вароши и њеној благотворној бањи, овде су се вазда сабирали писци и сликари, песници и музичари. Многи од њих су Врњачку Бању опевали, у њој написали своја знаменита дела или ту сместили радњу својих прича, романа и филмова. Забележено је то у варошким летописима, из којих ми, за ову прилику и ваше очи, преносимо тек понешто
Пише: Милош Војиновић
Окупљања
У НЕГОТИНУ, НА ИСТОКУ СРБИЈЕ, БЛАГОРОДНЕ ПРОЛЕЋНЕ СВЕЧАНОСТИ
У знаку меда и вина
Осми Сајам меда и вина, приређен од стране Туристичке организације ове општине, на централном градском тргу окупио је стотинак излагача из целе Србије и суседне Бугарске. Била је то прилика и за боље упознавање музичког наслеђа, народног стваралаштва, нових технологија, као и културних и сакралних знаменитости неготинског краја
Позивница
МУЗЕЈ СРЕМА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ НУДИ НИЗ ПРИВЛАЧНИХ САДРЖАЈА
Ризница многих времена
Стална историјска поставка „Срем кроз векове” и археолошка са лапидаријумом. Чувени аварски појас, римски златници и Сунчани сат са представом Атласа, Херкулеса и Ификла. Изложба „Опрема легионара и ауксилијарних трупа”. Књиге „Почетак хришћанства у Срему” и „Новац – сведок прошлости Срема”... Много је разлога, старих и нових, да ове године посетите Сремску Митровицу
Пише: Даница Драгичевић Ђукић
Истраживања
АРХЕОМЕТАЛУРШКИ ЦЕНТАР КОД ПРИБОЈА НА ЛИМУ
Сећање бакра у Јармовцу
Рудници самородног бакра, у којима је настајала рана металургија, ретки су. На Балкану их је само три, а један од њих на периферији Новог Прибоја, уз Јармовачки поток. Тамо се у октобру наставља реализација великог међународног научног пројекта чији је носилац Институт за археологију Универзитета у Лондону
Пише: Саво Дерикоњић
Открића
ВАЖНИ АРХЕОЛОШКИ НАЛАЗИ У ДРЕНОВЦУ КОД ПАРАЋИНА
Неолитски мегалополис у Поморављу
Пронађена су два културно и временски одвојена насеља. Старије, из раног неолита, припадало је протостарчевачкој култури и о њему се засад мање зна. Друго, из винчанске културе млађег неолита, на око четири километра од Велике Мораве, трајало је 1.000 година и у њему се смењивало око 30 генерација. Сада тамо ниче међународни мултидисциплинарни истраживачки центар, тачка ослонца за вишедеценијски научни рад који ће уследити
НР Прес
Фотографије: Археолошки институт у Београду
Подухват
БОЖИДАР НИКОЛИЋ, УРЕДНИК ДОКУМЕНТАРНЕ СЕРИЈЕ „313.” НА РТС
Путевима свештене историје
Овим значајним пројектом национална телевизија придружила се обележавању 1700. годишњице знаменитог Миланског едикта, којим је хришћанство стекло слободу вероисповедања у Римском Царству. У четрнаест епизода, серија прати историју хришћанства од његових почетака до IX века. Обилује ексклузивним снимцима са многих важних тачака хришћанске сакралне географије, уз учешће преко педесет стручњака и свештеника из девет земаља
Пише: Бане Велимировић
Корени
ДУБРОВАЧКО БРАТСТВО НЕМАЊИЋИ-БОГУНОВИЋИ И ЊИХОВО ГРАНАЊЕ ПО СРПСТВУ
Из свите цара Душана
Ловриц (Лаврентије), син Богуна Немањића из Левер Таре, дође у Дубровник у новембру 1350. као део пратње моћног српског цара. Ту се ожени Дражом и доби синове Богоја и Андрушку. У Дубровнику њихови потомци остадоше више од два века и раширише се на разне стране, од Косова до Шибеника
Пише: Божидар Кљајевић
Фотографије: Богдан Десница
Живот, романи
МАТИ ЕФИМИЈА, ИГУМАНИЈА МАНАСТИРА ГРАДАЦ, ОД ЖИВОТА У УМЕТНОСТИ ДО ЖИВОТА У ХРИСТУ
Загонетни су путеви Господњи
Модерна београдска девојка, одрасла на музици „Цепелина” и „Стоунса”. Одличан студент Ликовне академије, сликарска звезда у успону. Омиљена. Али непрестано је „осећала у себи необјашњиву дубоку тугу, потребу за пуноћом и чежњу за нечим већим од материјалног. Видела себе на крају света, загледану у хоризонт, у небо, у вечност. Тражила. А Бог се никад не намеће...” Одлука није била лака. Данас зна да се „обрела у нечем много дубљем од свега што је могла да замисли”
Пише: Виктор Дражен
Фотографије: Светлана Дингарац
Више од игре
СРПСКИ ПИСАЦ ВЛАДИМИР ПИШТАЛО, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Само нас љубав чини стварним
Метафора је за њега алатка коју је Творац намерно заборавио у свету. У детаљима је вечност наших живота. Као у бајкама, треба препознати себе међу маскама других. Морамо се поново изборити за оне вредности наше културе које су ковачи лажног новца стављали на своје банкноте са безброј нула. Осам година писао је роман о Тесли, сада пише „Књигу о Андрићу”, а после жели да се посвети Владану Десници
Пише: Весна Капор
Фотографије: Архива саговорника
Стратегија
ХОЗЕ ФЕЛИПЕ ТОРЕС, ПРВИ ЧОВЕК КОМПАНИЈЕ „BLOOM CONSULTING”, СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА БРЕНДИРАЊЕ ДРЖАВА
Не обећавајте што не можете испунити
„Морате бити свесни да сте на европском тржишту, где је туристичка понуда изузетно развијена. Направили сте почетне кораке у добром смеру, али још много мора да се уради, нарочито на инфраструктури. И бити пажљив у комуницирању. Не обећавати више но што стварно имате. Много је боље да привучете мањи број туриста, али правих, који ће знати шта их очекује и имати овде лепо искуство, него ићи на велики број њих од којих ће многи нечим бити разочарани”
Пише: Драгица Новаковић
Дом
МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНАРСТВА И УРБАНИЗМА ПОКРЕНУЛО ПРОЈЕКАТ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ НАРОДНОГ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА
Да личимо на Србију
Први пут држава показује озбиљност потребну за овакве кораке. То су подржали UNESCO, Српска академија наука и уметности, више стручних удружења... Биће омогућени бесплатни пројекти за модерне објекте у духу српске градитељске традиције, као и финансирање социјалних стамбених програма, уз примену високих технолошких стандарда и принципа енергетске ефикасности. Српска традиционална „кућа поднебља” улази у стратешке документе, просторне и урбанистичке планове, смернице за пројектовање и изградњу. Зашто је то важно?
Пише: Дамјана Глушац и НР Прес
Палета
ПРОЛЕЋНА РАЗМИШЉАЊА О СРПСКОЈ И ЕВРОПСКОЈ УМЕТНОСТИ ПОСЛЕ ПОСТМОДЕРНИЗМА
Могућност преображаја у доба опадања
Мит о пролећу, уметничкој обнови упркос феноменима Великог Распада, долази до нас из несагледивих дубина предрелигиозног и претфилозофског. Та веза између природе и уметности опстаје. „Дуга зима” и „висока ноћ” европске уметности, срозане и истрошене, с пролећа бивају уздрмане полетом и надом. Надом у могућност обнове естетичког као егзистенцијалног. Више пута у последњих сто година то „свето пролеће” Европом се ширило управо из Србије
Пише: Дејан Ђорић
Светионици
ЦЕНТАР ЗА МУЗИКУ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ У БЕОГРАДУ
Оаза вредности високе културе
Нема кризе публике, кажу у „Коларцу”. Застрашујућа празнина се осећа тамо где је некад била позиција државе и медија. Зато се ужас кича и неукуса толико шири и хара, као управљана епидемија. На „Коларцу” му се супротстављају чистотом и ентузијазмом, талентом и креативношћу. Скоро 80 одсто програма и даље је бесплатно. Већину гостујућих великана светске сцене класичне музике задивљује чињеница да у београдској публици преовлађују млади, што није случај у другим светским метрополама
Пише: Радмила Таминџић
Фотографије: „Коларац”
Здравље
ПРОФ. ДР ЂОРЂЕ РАДАК, ВАСКУЛАРНИ ХИРУРГ
За хирурга нема помиловања
Преузимање одговорности је суштина хирургије. Свака одлука хирурга је судбинска. Одлука о нечијем здрављу и животу. У хирургији је све једноставно; ако није, то значи да није добро испланирано. Тек ако све предвидиш и припремиш, можеш да кажеш: „Пусти анђеле нека воде твоју руку.” Иако су српске клинике технолошки слабије опремљене, не постоји метода у светској васкуларној хирургији која се овде не ради
Пише: Јагода Плавшић
Фотографије: Драган Боснић
Сарадња
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА У МРЕЖИ ГЛОБАЛНОГ ДОГОВОРА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
Десет универзалних принципа
Глобални договор Уједињених нација (УНГД) повезује привредне субјекте, државне органе, цивилни сектор и агенције светске организације. То је оквир за размену знања и унапређење пословне праксе, уз стално учвршћивање десет начела из области заштите људских и радних права, животне средине и борбе против корупције. Српски део мреже међу најуспешнијима. На челу Радне групе за едукацију и развој друштвено одговорног пословања др Миле Самарџић, професор БПШ–ВШСС
Знање
ПРОФ. ДР МИЛАН МИЛОСАВЉЕВИЋ, ДИРЕКТОР ДЕПАРТМАНА ЗА СТРАНЕ СТУДИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Сачувати и мотивисати најбоље
У трагању за научним одговорима креативност је неопходна. И једна врста страсти, емотивног бојења проблема. Тек тако се може доћи до правих резултата, померити ствар и применити откривено. Морамо разликовати битно од небитног и задржати најбоље да остану и овде граде своје каријере. Знате ли за недавно објављени податак да је извоз српског софтвера већи од извоза малина?!
Представљање
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА”, ЛИДЕР У АКТИВНОСТИМА ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНОГ ПОСЛОВАЊА
У вези са Вама
Виртуелни музеј Михаила Пупина. Велики допринос подизању Храма светог Саве у престоници. Дигитализација немерљиво вредних ризница манастира Хиландара. Подршка српској деци и школама у јужној покрајини. „Авантура култура”, мултимедијални водич за младе Београда. Финансирање „Ноћи музеја” Феста и више регионалних културних манифестација... То су само неки од доприноса ове узорне компаније, у складу са вредностима њеног бренда и пословне филозофије
Енергија
РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” У КОРАК СА СТРАТЕШКИМ ПЛАНОВИМА СРПСКЕ ЕНЕРГЕТИКЕ
Године највећих инвестиција
Да би планирана изградња нових термоенергетских блокова имала пуни смисао, биће потребне и знатно веће количине угља. Подразумева се и отварање нових копова у наредним годинама (поља „Ц”, „Е”, „Г” и „Радљево”), за шта је неопходно измештање неких насеља, гробаља, дела тока реке Колубаре, дела Ибарске магистрале и пруге Београд-Бар. То изискује, ове и наредне године, највеће инвестиције у новијој историји „Колубаре”
